Ovo ostrvo traži nove stanovnike! Smeštaj je besplatan, ali postoji jedan uslov

Život na udaljenom ostrvu, uz potpunu odgovornost za sopstvene potrebe i bez oslanjanja na društvo i civilizaciju, za Martina Papaja predstavlja nešto "predivno".

Oduvek je težio životu u izolaciji, a pre 15 godina pronašao ga je na ostrvu Middle Percy, gde živi u kućici napravljenoj u stilu kućice na drvetu.

Ovo tropsko "rajsko" ostrvo, površine gotovo 20 kvadratnih kilometara, nalazi se 125 kilometara jugoistočno od Makaja, u severnom Kvinslendu u Australiji. Na njemu trenutno žive samo dve osobe.

Međutim, ima prostora da se broj stanovnika poveća čak pet puta, jer grupa koja upravlja ostrvom traži još stalnih volontera koji bi živeli na ostrvu, održavali infrastrukturu i pomagali u očuvanju prirode.

Savršena promena životnog okruženja

Ralf Ender se doselio na Middle Percy početkom godine. Prvo je obnovio svoj novi dom - drvenu, osmougaonu kuću koja je pet godina bila potpuno zapuštena.

Jednog običnog jutra budi se sa izlaskom sunca. Zatim čisti za kozama koje tokom noći spavaju na veš-mašini ispod njegove kuće.

Nakon toga počinju svakodnevni poslovi: pumpanje kišnice, zalivanje bašte, briga o kokoškama i vađenje i flaširanje meda iz košnica na ostrvu.

Tokom jutarnjih poslova obično počinju da pristižu i posetioci - ali uglavnom tokom sušne sezone.

Između ostrva Middle Percy i kopna ne postoji redovan prevoz. Ipak, od otprilike maja do oktobra ostrvo često posećuju ljudi koji plove jahtama i jedrilicama, a kojima je Middle Percy svojevrsna destinacija sa liste želja.

Kada je gospodin Ender stigao na ostrvo, gospodin Papaj je bio odsutan, pa je Ender proveo oko četiri meseca, a da nije video nijednu drugu osobu.

Kada je počelo da pristiže na desetine brodova svakog dana, razgovor sa drugim ljudima postao mu je dobrodošao.

"Naviknete se na taj osećaj samoće, koji ja volim", rekao je.

"Kada počne sezona dolazaka brodova ne mogu da vrištim kad poželim niti da trčim okolo go... Mada bi njima to verovatno bilo zabavno.. Ali, ljudska interakcija je jedna od stvari koje mi najviše nedostaju", rekao je on.

Nije za svakoga

Veći deo ostrva Middle Percy proglašen je nacionalnim parkom.

Preostalih 316 hektara odvojeno je kao Percy Island Conservation Park, o kojem brine organizacija Percy Island Conservation Group Inc. Stanovnici-volonteri ostrva takođe su članovi te organizacije.

Direktorka organizacije, Ketrin Radklif, rekla je da grupa traži "odgovarajuće kvalifikovane" volontere koji bi mogli da se obavežu da će živeti na ostrvu najmanje godinu dana.

"Stanovnici ostrva su od ključnog značaja za održavanje infrastrukture, vrtova, pčelinjaka i odgovarajućeg broja domaćih životinja, kao i za očuvanje tradicije gostoprimstva prema posadama plovila koja posećuju ostrvo", rekla je ona.

Na ostrvu postoje i male kućne proizvodnje, odnosno zanati i delatnosti, poput štavljenja životinjske kože i pravljenja proizvoda od pčelinjeg voska. Ti proizvodi se prodaju na štandu sa domaćim proizvodima na ostrvu, a novac od prodaje vraća se u održavanje ostrva.

Smeštaj na ostrvu je besplatan, ali volonteri moraju biti sposobni da sami obezbede sredstva potrebna za život.

Gospodin Papaj kaže da je za život u samoodrživim uslovima potrebno mnogo rada i različitih veština - uključujući kuvanje, stolarstvo, brigu o životinjama i baštovanstvo.

Nije sve u ležanju u mreži i šetnjama po plaži

Međutim, osim fizički zahtevnih poslova, život u potpunoj izolaciji može imati i emocionalnu cenu.

Gospodin Ender, koji uživa da popodne sedi na verandi i posmatra "pogled vredan milion dolara" na ostrvca Pine Islets, nakon obilnog ručka od kozjeg paprikaša, kaže da život na ostrvu nije samo izležavanje u visećoj mreži i šetanje plažom.

Bonus video:

Espreso/b92/TM